Биографија Моме Димића

Мома Димић рођен је 1944. године у Миријеву крај Београда.

Дипломирао је на Филозофском факултету (филозофију) 1968. године. Пише песме, приповетке, романе, путописе, есеје, драме...

Књиге: Живео живот Тола Манојловић, роман, Просвета, Београд, 1966; Цигански кревет, песме, Дело, Београд, 1968; Антихрист, проза, Независна издања Слободана Машића, Београд, 1970; Максим српски из дома стараца, роман у 18 приповедака, Нолит, Београд; Познанство са данима малог Максима (заједно са В. Парун), песме, БИГЗ, Београд, 1974; Творац Русији, песме, Матица српска, Нови Сад, 1976; Песник и земљотрес, виђења и путовања, Градина, Ниш, 1978; Шумски грађанин, роман, Српска књижевна задруга, Београд, 1982; Стварно, проза, Библиографско издање Драгана Момчиловића, Нишка Бања, 1983; Монах чека своју смрт, путописи, записи, епифаније, Јединство, Приштина, 1983; Гад рескирант, приповетке, Нолит, Београд, 1985; Посвете, песме, Ново дело, Београд, 1986; Хиландарски разговор, 18 мојих савременика, Књижевна заједница Нови Сад, Нови Сад, 1989; Мала птица, роман, Свјетлост, Сарајево, 1989; Путник без милости, путописи, Српска књижевна задруга, Београд, 1991; Места, путописи, Просвета, Ниш, 1992; Како или аутобиографска бунцања (заједно са В. Парун), КОВ, Вршац, 1994; Хиландарци, С једног ходочашћа, Гутенбергова галаксија, Београд, 1998; Пошто Београд, приповетке, Српска књижевна задруга, Београд, 1999; Под бомбама, дневник, Матица српска, Нови Сад, 2000. Драмска дела: Путар (1963), Највећи филозоф у мом селу (1966), Живео живот Тола Манојловић (1967), Шумски грађанин (1983).

Филмски сценарио: Како сам систематски уништен од идиота (1983). Приредио три књиге Дерокових сећања: А ондак је летијо јероплан над Београдом (1983), Мангуплуци око Калимегдана (1987), Успомене Београђанина (2000), збирку Десанкиних песама на енглеском Don't fear (1998), као и антологију Клетва, Србија, пролеће 1999. (1999). Преводи са шведског: П. У. Енквист Пали анђео (1988), Т. Транстремер Формуле путовања (1991), А. Лундквист Букет жена (1995), Б. Сетерлинд Јапанска посета (1996), С. Акселсон Време ласта (1997), Пет шведских песника (Х. Мартисон, А. Лундквист, Г. Екелеф, Т. Транстремер, К. Фростенсон, 1998).

Поезија и приповетке Моме Димића заступљени су у бројним домаћим и страним антологијама. Превођен је на десетак страних језика. Монодрама Живео живот Тола Манојловић постављена је у Лондону (1968), а Шумски грађанин у Упсали, Шведска (1983). Добио је више значајних књижевних награда.

Године 1963. отпочињу Димићева странствовања по свету (више од 50), укључујући САД, Кину, Аустралију, Египат, Ирак, Јордан, Сирију, Израел и све европске земље изузев Португалије, Исланда и Албаније.

Живи у Београду као слободан уметник.

Постављено: 27.8.06